Globalni
Fond u Srbiji

Učesnici u nacionalnom odgovoru na HIV

Republička AIDS komisija

Promene u pristupu i radu na sprečavanju HIV infekcije i oboljevanja od side u Republici Srbiji nastupile su istovremeno sa stvaranjem novih društvenih odnosa u zemlji. Odlukom Vlade Srbije stvorena je Nacionalna komisija za borbu protiv side na čijem je čelu ministar Vlade Srbije, a članovi istaknuti stručnjaci koji se bave ovim problemom, kao i predstavnici organizacija HIV pozitivnih osoba. Stvorena je kao Vladino multisektoralno telo koje objedinjuje predstavnike ministarstava zdravlja, unutrašnjih poslova, pravde, prosvete, rada i socijalne politike, predstavnike regionalnih vlasti, nevladinog sektora, PLHIV, akademskih institucija, javnih i privatnih medicinskih ustanova, a takođe i predstavnike Svetske zdravstvene organizacije (WHO), UNAIDS-a, UNICEF-a, UNDP-a... Prva Komisija ove vrste formirana je marta 2002. godine, a reizabrana 4. juna 2004.

Zadaci komisije se sastoje u davanju inicijativa za:
formulsanje strategijskih pravaca borbe protiv HIV/AIDS-a i određivanje prioriteta aktivnosti
- koordinaciju svih dosadašnjih programa u borbi protiv HIV/AIDS-a
- organizovanje i podržavanje multisektorskog principa rada na svim nivoima
- saradnju i koordinaciju rada sa srodnim telima zemalja u regionu i širem okruženju
- saradnju sa UNAIDS tematskom grupom za Srbiju, WHO i svim drugim značajnim međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama
- izradu i sprovođenje republičkog plana za borbu protiv HIV/AIDS-a

Takođe, obuhvataju i analiziranje stanja u zemlji, a posebno epidemiološke situacijei trendova u ponašanju populacija u visokom riziku.

Twitter @OJazas

Korisni Saveti

Oko 1 na svakih 5 osoba koje su HIV pozitivne toga nisu svesne, pa mogu zaraziti drugu osobu a da ni ne znaju da to čine.

AIDS Facts & Figures

  • Više od polovine novorođenčadi inficiranih HIV-om bez terapije umire pre svoje 2. godine – njihova stopa smrtnosti u zemljama u razvoju iznosi 45-59%.
  • Prikaz podataka kasne dijagnoze HIV-a u Evropi otkriva zajedničke karakteristike lica kod kojih je virus kasno proneđen: migrantski status, veća starosna dob, heteroseksualnost, muški pol i život u područjima sa niskom prevalencijom HIV-a.
  • Manji je broj lekova za HIV terapiju namenjenu deci nego odraslima. Takođe, postoje ograničenja za upotrebu nekih dostupnih lekova u zavisnosti od godina ili telesne mase deteta.