Globalni
Fond u Srbiji

Učesnici u nacionalnom odgovoru na HIV

UNAIDS

UNAIDS je udruženi program Organizacije Ujedinjenih nacija osnovan rezolucijom Ekonomskog i socijalnog saveta (ECOSOC) 1994. godine, a sa radom je počeo 1996. godine. Predstavlja koherentniji i sveobuhvatniji pokušaj UN-a u pravcu ujedinjenja, do tada, podeljenih i nekoordinisanih napora da se borba protiv HIV/side uskladi i međunarodna pažnja skrene i na ovaj problem. Suština mandata UNAIDS-a se može definisati kao težnja „da bude javni zagovornik globalne akcije protiv epidemije. Da vodi, jača i podržava prošireni odgovor sa ciljem da se spreči prenos HIV-a, obezbedi nega i podrška, smanji ranjivost pojedinaca i zajednica na HIV/AIDS i pojača udar na samu epidemiju."

UNAIDS tematska grupa u Srbiji doprinosi stvaranju, predstavljanju i koordinaciji održivih i isplativih nacionalnih/republičkih odgovora na izazove u vezi sa HIV/AIDS-om, usklađujući ih sa odgovorima drugih pojedinačnih UN agencija, članova tematske grupe, a sve u partnerstvu sa Komisijom za borbu protiv HIV/AIDS-a, republičkim institutom za javno zdravlje i lokalnim NVO. Način rada je koordiniran sa globalnim inicijativama uspostavljenim i pokrenutim Deklaracijom o posvećenosti milenijskim razvojnim ciljevima , usvojenom na na Specijalnoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o HIV/AIDS-u (UNGASS). Republika Srbija je ratifikovala Deklaraciju, te u skladu sa njom povećala napore za realizaciju nacionalnog odgovora na HIV/AIDS, čiji se konkretni rezultati ogledaju u efikasnoj implementaciji Nacionalne strategije za borbu protiv HIV/AIDS-a, unapređenju procesa praćenja i procene celokupnog nacionalnog odgovora na HIV/AIDS, jačanju kapaciteta Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a, kao i uključenju PLHIV populacije u sve pomenute procese.

Predstavnici UNAIDS-a u Srbiji su:

Dr Miljana Grbić, Nacionalni savetnik za HIV/AIDS

Jasmina Nikolić, Asistent 

Twitter @OJazas

Korisni Saveti

Neophodno je preduzeti određene korake da bi se ostalo zdrav. Kako unaprediti zdravlje?
  • Redovno kontrolisati zdravstveno stanje
  • Vršiti redovna testiranja, kao što je test na HIV
  • Konsultovanje i postupanje po savetima lekara

AIDS Facts & Figures

  • Procenjeno je da u svetu postoji 3 miliona ljudi koji su intravenozni korisnici droga i koji žive sa HIV-om i blizu još 13 miliona u riziku HIV infekcije.
  • Tokom 2010. godine, zakonodavstva 71% država zabranjuje diskriminaciju ljudi koji žive sa HIV-om. Ali, 67% zemalja je prijavilo praksu ili zakone koji sprečavaju pristup pomoći za HIV pojedinim grupama ljudi, uključujući maloletnike.
  • Evropa je prvi kontinent na kojem su uvedene mere za smanjenje rizika 1980. godine, pošto je utvrđeno da su se intravenozni korisnici droga zarazili hepatitisom B i C koristeći zajednički pribor.